Moja ucionica

Moja ucionica tema iz srpskog. Sastav na ovu temu nam je poslala Milena iz Zrenjanina. Hvala za sastav Moja ucionica u ime nas i svih onima kojima treba ovaj pismeni.

Moja ucionica

Iskreno govoreci, ucionica za mene predstavlja samo cetiri zida u koje su okupljena nasumicno odabrana deca, najcesce iz istog naselja, verovatno zat da bi imali sa kim da odlaze i da se vracaju iz skole.

To je dominantno u periodima kada su deca prvacici, ali kako postajemo stariji sve se vise druzimo sa ljudima koji ne idu u nase odeljenje. Generacije koje se prosle kroz ucionicu u kojoj smo mi sada ostavile su svoj trag u izrezbarenim i isaranim klupama i stolicama. A sami niski budzeti ministarstva nisu bas omogucili redovno krecenje zidova pa se i na njima mogu pronaci umetnicka dela ranijih generacija. Na zidovima jos uvek vise karte koje su pravile na sekcijama neke ambicioznije generacije ali koje su vec pozutele od vremena i iscepane od svih dobacivanja loptama, sveskama, jaknama ili sta vec dodje u ruke odredjenoj generaciji. Ja sam u redu do prozora, uvek mogu baciti pogled na skolsko igraliste koje je u ovom zimskom periodu pusto.


Prozori su stari tako da uvek mogu osetiti lagani dasak hladnog vetra koji duva napolju. Ono u sta ne gledam tako rado je tabla koja je tacno ispred mene, naravno ostecena toliko da se cesto pitamo jel to neki dodatak na slovu ili tacka.

Ne mogu zameriti skoli kao skoli jer od nje ne zavisi kao ni od profesora, ali mi se nekad cini da bih sa mnogo vecim zadovoljstvom ucio da je ucionica lepsa i modernija, ili ja to samo trazim izgovore da opravdam svoju lenjost u ucenju.

Leave a comment

Your email address will not be published.